Biotehničke nauke - Genetika i oplemenjivanje / Biotechnical Sciences - Genetics and Breeding

U ovoj doktorskoj disertaciji izvršena je fenotipska i molekularna karakterizacija 29 genotipova paradajza koji pripadaju kolekciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Biljni materijal je obuhvatao lokalne populacije, stare sorte, linijski materijal i sorte zastupljene u proizvodnji. Eksperiment u polju se odvijao tokom tri uzastopne godine, a postavljen je po slučajnom blok sistemu sa pet ponavljanja. Od fenotipskih osobina, analizirano je 10 kvantitativnih i 4 kvalitativne i 5 hemijskih osobina ploda. Na osnovu sume rangova genotipova utvrđeno je da su se genotipovi značajno razlikovali u svim ispitivanim kvantitativnim osobinama. Ustanovljen je značajan uticaj godina na sve osobine osim na broj komora i prosečnu masu ploda, dok između genotipa i godine nije postojala unakrsna interakcija. Primenom klaster analize genotipovi su klasifikovani u četiri grupe, pri čemu je u velikoj meri uočena podudarnost sa grupisanjem genotipova primenom analize glavnih komponenti. Utvrđeno je da su se genotipovi razlikovali u hemijskim osobinama ploda. Klaster analizom grupisanja genotipovi su se raspodelili u tri grupe, na osnovu hemijskih osobina ploda, kao i na osnovu kvalitativnih osobina. Za procenu diverziteta na molekularnom nivou odabrano je 30 mikrosatelitskih markera. Za 7 polimorfnih lokusa, izračunati su pokazatelji genetičkog diverziteta: broj alela po lokusu, frekvencija najzastupljenijeg alela, očekivana i uočena heterozigotnost i polimorfnost pojedinačnih lokusa, odnosno PIC vrednost (Polymorphism Information Content). Prosečan broj alela za polimorfne markere bio je 2,6 alela po lokusu. Najveći broj alela po lokusu detektovan je za marker SSR 248 (4 alela), dok se za preostalih 6 markera broj alela kretao od 2-3. Polimorfni lokusi su omogućili razlikovanje većine genotipova i klasifikaciju u četiri grupe primenom klaster analize grupisanja. Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja, predložene su neke od mogućih kombinacija ukrštanja iz kojih se može očekivati pojava rekombinacija u cilju dobijanja sorti većeg prinosa i kvaliteta ploda.

Biologija - Kvantitativna genetika i fiziologija / Biology - Quantitative genetics and physiology

Kadmijum je jedan od najpotentnijih polutanata koji dospeva u životnu sredinu, iz prirodnih i/ili antropogenih izvora, i ulazi u žive sisteme preko lanaca ishrane, ostvarujući svoj toksični efekat na svim nivoima biološke organizacije. U ovom radu ispitivan je uticaj kadmijuma u koncentracijama od 10 (C1), 30 (C2) i 50 μg Cd/g (C3) suve hrane na komponente adaptivne vrednosti, heritabilnost u širem smislu, genetičke i fenotipske korelacije, fenotipsku plastičnost, cenu plastičnosti, i na obim i pravce delovanja selekcije, kao i uticaj 50 μg Cd/g suve hrane na sistem antioksidativne zaštite kod gubara tokom larvenog razvića, razvića lutke i adultnog perioda. Gubar, Lymantria dispar L., je polifagna, invazivna vrsta koja zbog svog štetnog delovanja na šumske ekosisteme spada u grupu organizama od posebnog interesa za istraživanja fizioloških i evolucionogenetičkih odgovora koji utiču na promenu brojnosti populacije ove vrste. Kadmijum dovodi do produžetka razvića kod mlađih larvenih stupnjeva, do smanjenja mase lutke kod oba pola i skraćivanja razvića lutke i života adultnih ženki. Polovi se značajno razlikuju u trajanju pojedinih faza larvenog razvića, naročito u C3 grupi. Za većinu ispitivanih osobina postoji značajan nivo heritabilnosti u širem smislu. Pri tome, prisustvo kadmijuma u C3 grupi dovodi do značajnog povećanja heritabilnosti trajanja razvića larvi četvrtog stupnja i kod mužjaka za trajanje larvenog razvića do 5. stupnja u odnosu na kontrolu i u odnosu na ženke. Značajna varijabilnost fenotipske plastičnosti postoji kod svih mlađih larvenih stupnjeva u svim grupama, i kod oba pola za pojedine osobine u okviru različitih sredina ukazujući na potencijal evolucije adaptivnog plastičnog odgovora u stresnim uslovima sredine...

Evoluciona ekologija - evoluciona ekologija biljaka / Evolutionary ecology - plant evolutionary ecology

Prikazana su proučavanja veličine i obrazaca fenotipske plastičnosti tokom ranih faza procesa razvića biljaka kao odgovor na promenu intenziteta svetlosti, kao i doprinos materinskih faktora ekspresiji juvenilnog fenotipa. Za ovo istraživanje izabrane su dve prirodne populacije I. pumila koje su izložene različitim svetlosnim uslovima u Deliblatskoj Peščari. Eksperimentalni dizajn obuhvatao je tri svetlosna intenziteta. Istražene su tri faze juvenilnog perioda I.pumila pri čemu je na svakom klijancu izvršeno merenje većeg broja osobina. Na osnovu procena i poredjenja različitih aspekata variranja ispitivanih osobina dobijeni su sledeći zaključci: 1. Veličina i pravac fenotipskog odgovora bili su specifični za osobinu, kao i za deo primenjenog svetlosnog gradijenta. Dobijeni rezultati pokazuju da je plastičnost specifične lisne površine (SLA) najizraženiji odgovor na nizak intenzitet svetlosti; 2. Heritabilnost i genetičke korelacije kod vrste I.pumila variraju između različitih svetlosnih sredina;3. Plastičnost osobina, merena preko indeksa plastičnosti, bila je veća kod biljaka iz populacije Šuma; 4. Genotipovi I.pumila, ali i populacije, značajno su se razlikovali u ontogenetskim normama reakcije. Razlike razvojnih putanja izmedju populacija bile su manje u poređenju sa razlikama između svetlosnih tretmana; 5. Korelacije izmedju osobina značajno su se menjale tokom razvića; 6. Koeficijent materinskog efekta (m2) i koeficijent materinske varijacije (CVM) bili su specifični za osobinu i svetlosni tretman. Zavisnost ispoljavanja materinskih vanjedarnih uticaja od potomačkih sredinskih faktora pokazuje da selektivna vrednost materinskih genotipova zavisi od sredine u kojoj se odvija razviće potomaka; 7. U ranim fazama razvića I.pumila postoji značajna ontogenetska varijabilnost ispoljavanja materinskog efekta. Sa starošću klijanaca smanjuje se stepen ispoljavanja materinskih efekata. Materinske korelacije se značajno menjaju tokom ontogenije pri čemu su ove promene i sredinski zavisne.

Zootehnika - Opšte stočarstvo i oplemenjivanje domaćih i gajenih životinja / Zoo Techniques - General Animal Husbandry and Genetic Livestock Improvement

Jedan od najvažnijih pokazatelja ostvarenog selekcijskog uspeha u populacijama goveda namenjenih za proizvodnju mleka jeste genetski trend osobina mlečnosti. Ispitivanje genetskog trenda uraĎeno je na osnovu podataka o proizvodnji 6022 krave, kćerke 62 bika crno-bele i holštajn frizijske rase, koji su progeno testirani u periodu od 1993 do 2008. godine. Za ispitivanje fenotipske i genetske varijabilnosti osobina mlečnosti korišćeni su proizvodni pokazatelji dobijeni u prve tri laktacije. Prosečne vrednosti, fenotipska i genetska varijabilnost izračunati su metodom najmanjih kvadrata (LS). Vrednost heritabiliteta je ustanovljena primenom metode najmanjih kvadrata (LS) i metode ograničene maksimalne verovatnoće (REML). Priplodna vrednost bikova procenjena je na osnovu BLUP modela oca. U laktaciji koja je prosečno trajala 357 dana, krave su proizvele 8043 kg mleka sa 3.56% mlečne masti, a u prosečnoj standardnoj laktaciji 7360 kg mleka sa 3.55% mlečne masti. Prosečan uzrast pri prvom teljenju iznosio je 808 dana, dok je ukupan prosečan uzrast bio 1237 dana. Servis period je trajao prosečno 149 dana. Ustanovljen je visoko značajan uticaj slučajnog faktora (bika-oca) i fiksnih faktora (farme, godine, sezone teljenja i redosleda laktacije) na sve osobine mlečnosti u celoj i standardnoj laktaciji (P< 0.01). Naslednost svih osobina mlečnosti bila je niska. Heritabiliteti dobijeni primenom metode najmanjih kvadrata za prinos mleka, sadržaj mlečne masti, prinos mlečne masti i 4% MKM u standardnoj laktaciji bili su 0.109, 0.047, 0.098 i 0.106, respektivno. Koeficijenti naslednosti dobijeni REML metodom imali su veće vrednosti za sve osobine mlečnosti u standardnoj laktaciji: 0.148, 0.086, 0.128, 0.138, po istom redosledu osobina...

Биотехничке науке - Пејзажна архитектура и хортикултура / Biotechnical sciences - Landscape architecture and horticulture

У селекционом периоду од 2011. до 2015. године истраживане су морфолошке и фенотипске карактеристике 400 стабала млеча у урбаној и природним популацијама у Србији. Стабла урбаних популација су остварила просечно најмању висину и прсни пречник дебла, али се истичу добром виталношћу и декоративношћу, као и стабла популације Рудник 1. Истраживањем анализираних морфолошких карактеристика утврђено је да: листови, цветови и цвасти урбаних популација нису значајније модификовани од оних у природним популацијама; листови и цвасти популације Рудник 3 су најмањих димензија, док су у популацији Рудник 1 они највећи; плодове највећих димензија имају стабла у Београду, а најмањих у популацији Рудник 1; сва стабла испољавају велику генетску еластичност кроз различите димензије леве и десне стране плода. Из анализираних популација издвојено је укупно 76 стабала која се могу користити као полазни материјал за синтетисање култивара типа robusta, macroflora, grandiflora, microflora, macrophylla, grandifolia, microphylla, macrofructus, macrocarpa и microfructus. У годинама истраживања вегетациони период просечно је трајао 224 дана у природним, а 240 у урбаним популацијама. Фанофазе су најраније почињале, најдуже трајале и најкасније се завршавале у урбаним популацијама. Фенофаза цветања трајала је просечно 2 дана дуже, фенофаза листања 12 дана, а фенофаза плодоношења 10 дана дуже у урбаним популацијама. Код свих фенофаза уочена је повезаност климатских фактора, посебно температуре ваздуха, са почетком, дужином трајања и крајем фенофаза. У складу са добијеним резултатима и претходним истраживањима, млеч је врста са великом варијабилношћу морфолошких и фенотипских особина што је чини перспективном за примену у градовима и еволутивно фаворизованом за опстанак у условима климатских промена.

biologija - ekološka genetika / Biology - Ecological genetics

Od svog nastanka život na Zemlji se odvijao u prisustvu prirodnih elektromagnetnih polja (EMP) koja su relativno jednostavna i potiču od malobrojnih emitera elektromagnetne energije. Živa bića su se tokom svoje evolucije prilagodila ovom konstantnom sredinskom faktoru, ali su danas pored prirodnih, u sve većoj meri izložena EMP poreklom od izvora koje je stvorio čovek. Intenzitet i frekvencija ovih polja su daleko veći u odnosu na polja prirodnog porekla, a tu spadaju najvećim delom EMP mrežne frekvencije (u okviru dela spektra ekstremno niske frekvencije (ENF) od 50 ili 60 Hz), polja koji potiču od uređaja masovnih (RTV predajnici, 100-500 MHz) i mobilnih komunikacija (800-900 MHz i 1800-2200 MHz). EMP ENF imaju veliki biofizički značaj jer su sveprisutna u životnoj sredini usled prenosa i upotrebe električne energije. Elektromagnetna polja antropogenog porekla predmet su izučavanja različitih bioloških disciplina, ali pre svega sa aspekta zdravlja ljudi. Izlaganje organizama ELM ENF, čak i tokom kraćeg vremenskog perioda, ima za posledicu narušavanje ravnoteže bioloških sistema, kao i poremećaje na različitim nivoima organizacije, ali još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija o mehanizmima dejstva EMP ENF u biološkim sistemima. Pored toga, sredinske promene, usled prisustva EMP ENF, mogu imati uticaj na ekološke i evolucione procese koji utiču na stepen i obim promena u genetičkoj strukturi i evoluciji populacije. Stoga je od suštinskog značaja dublje razumevanje mehanizama koji omogućavaju organizmima da se manje ili više uspešno prilagođavaju sredinskim izazovima, kao i mogućnost da se predvide i prate odgovori populacija na promene u životnoj sredini koja ih okružuje. Tokom poslednje tri decenije izvedene su brojne studije na Drosophila sa ciljem ispitivanja bioloških efekata EMP ENF. Eksperimentalno izlaganje individualnih genotipova Drosophila EMP ENF tokom različitih faza životnog ciklusa, rezultuje različitim odgovorima koji su često oprečni, jer efekat delovanja EMP ENF na rast i metabolizam organizama, bilo inhibitorni, bilo stimulativni, zavisi od kompleksnih veza između frekvencije, jačine polja, dužine izlaganja, i stanja i tipa ćelija ili organizama...

Biоlоgiја - gеnеtikа / Biology - genetics

U sаvrеmеnој biоlоgiјi оpštе је prihvаćеn stаv dа sе оrgаnizmi i pоpulаciје nе mоgu pоsmаtrаti izvаn svојih srеdinа. U dinаmici gеnоfоndа pоpulаciје znаčајаn је stеpеn uspеšnоsti оdgоvоrа rаzličitih gеnоtipоvа nа prоmеnе uslоvа srеdinе. Stоgа је sаglеdаvаnjе mоgućih vidоvа intеrаkciје rаzličitih gеnоtipоvа i srеdinа znаčајnо zа rаzumеvаnjе mikrоеvоluciоnih prоcеsа kојi sе оdigrаvајu u оkviru prirоdnih pоpulаciја. Јеdinkе istе vrstе, čiје је rаzvićе u rаzličitim srеdinаmа, mоgu sе znаčајnо rаzlikоvаti pо fеnоtipskim kаrаktеrimа. Оvаkvа fеnоtipskа difеrеnciјаciја izmеđu grupа јеdinki čiје sе rаzvićе оdviјаlо u rаzličitim stаništimа, mоžе biti uzrоkоvаnа gеnеtičkim rаzlikаmа izmеđu grupа, ili isklјučivо еfеktimа srеdinе nа fеnоtip јеdinki. Pоstојаnjе јаsnе biоhеmiјskо – fiziоlоškе ulоgе α–аmilаzе i јаsnо dеfinisаnоg supstrаtа njеnоg dеlоvаnjа pružа mоgućnоsti dа sе sаglеdајu mоgući vidоvi intеrаkciје rаzličitih gеnоtipоvа i srеdinе, štо mоžе biti оd znаčаја zа rаzumеvаnjе mikrоеvоluciоnih prоcеsа kојi sе оdigrаvајu u оkviru prirоdnih pоpulаciја. Pоlimоrfizаm Amy–lоkusа kоd Drosophila subobscura uzеt је kао mоdеl sistеm zа еkspеrimеntаlnо pоpulаciоnо – gеnеtičkо rаzmаtrаnjе stеpеnа uspеšnоsti оdgоvоrа rаzličitih gеnоtipоvа nа vrstu i brzinu prоmеnе srеdinе, kаkо bi sе rаzmаtrаli оblici, prаvci i еfеkti intеrаkciје gеnоtip/srеdinа. U nаšim istrаživаnjimа аnаlizirаn је uticај rаzličitih kоncеntrаciја skrоbа kао i uticај pоstеpеnih i nаglih prоmеnа kоncеntrаciје skrоbа nа kоmpоnеntе аdаptivnе vrеdnоsti. Dužinа rаzvićа i prеživlјаvаnjе, pоrеd spеcifičnе аktivnоsti α–аmilаzе kоd јеdinki Drosophila subobscura hоmоzigоtnih ili hеtеrоzigоtnih zа “spоri” ili “brzi” аmilаzni аlеl, mоgu biti tаkоđе vаlidni pоkаzаtеlјi nаčinа оdgоvоrа nа rаzličitе kоncеntrаciје skrоbа u mеdiјumu nа kоmе јеdinkе kоmplеtirајu živоtni ciklus. Nоrmе rеаkciја zа prоsеčnе vrеdnоsti аnаlizirаnih kаrаktеristikа ukаzuјu nа pоstојаnjе znаčајnоg srеdinskоg uticаја kао i dа је u njihоvој оsnоvi gеnеtičkа vаriјаbilnоst јеdinki Drosophila subobscura. Nа оsnоvu rеzultаtа аnаlizе оdgоvоrа Amy-gеnоtipоvа Drosophila subobscura mоžе sе zаklјučiti dа su gеnоtipоvi, prоsеčnо, fеnоtipski plаstični zа аnаlizirаnе kоmpоnеntе аdаptivnе vrеdnоsti u svim pоsmаtrаnim srеdinskim uslоvimа.

Biologija - Evoluciona biologija / Biology - Evolutionary Biology

Analize unutar - i među - individualnihih razlika morfoloških struktura omogućuju otkrivanje obrazaca fenotipskog variranja, kao i ekološko - evolucionih mehanizama koji dovode do njihove divergencije. U ovoj disertaciji utvrđene su komponente fenotipske varijanse oblika funkcionalno različitih cvetnih organa kod entomofilne biljne vrste Iris pumila L., polimorfne u odnosu na boju cveta. Eksperimenti su vršeni na biljkama gajenim u eksperimentalnoj bašti, poreklom iz recipročnih ukrštanja 24 klonalna genotipa. Metodama geometrijske morfometrije utvrđeni su obrasci variranja oblika tri bilateralno simetrična organa: fola, standarda i grane tučka. Kod sva tri organa udeo simetrične komponente u ukupnom variranju oblika bio je najveći, dok je fluktuirajuća asimetrija (FA) dominirala u asimetričnoj komponenti. Iako se smatra da je primarni uzrok FA nestabilnost razvića, naša istraživanja su pokazala da fenotipska plastičnost može takođe da proizvede FA. Naime, replike cvetnih organa sa različitom orijentacijom prema suncu imale su različite vrednosti asimetričnih komponenti varijanse oblika, kao rezultat plastičnosti u odnosu na mikrosredinsku heterogenost ambijentalne svetlosti. Da veličina, oblik i boja cveta predstavljaju vizuelne signale za privlačenje potencijalnih oprašivača potvrdila su poređenja veličine cvetnih organa oprašenih i neoprašenih biljaka. Oprašeni cvetovi su, po pravilu, imali veće organe od neoprašenih, sa izuzetkom grane tučka. Regresione analize su pokazale da je veličina fola bila pod delovanjem pozitivne, a grane tučka negativne direkcione selekcije. Suprotno tome, oblik cvetnih organa se razlikovao u zavisnosti od boje, što ukazuje da je preferencija oprašivača prema specifičnim kombinacijama vizuelnih signala bila važan mehanizam morfološke divergencije reproduktivnih organa I. pumila.

Biologija - Evoluciona biologija / Biology - Evolutionary Biology

U evolucionoj biologiji sredinski stres se definiše kao mehanizam koji dovodi do adaptacija i evolucije u promenljivoj sredini, i istovremeno ukljucuje svojstva stresora, kao sredinsku komponentu i stresiranih, kao biološku komponentu. Više biljke, kao modularni i sesilni organizmi, razvile su tokom evolucije veliki broj biohemijskih, fizioloških i anatomsko-morfoloških mehanizama koji im omogucuju povecanje individualne adaptivne vrednosti pod nestabilnim uslovima životne sredine. Kratkorocno, odnosno u ekološkoj vremenskoj skali, biljke se usaglašavaju sa variranjem biotickih i abiotickih faktora u svojim staništima fleksibilnošcu fenotipa, koja može da obuhvati sve nivoe biološke organizacije - od molekularnog do morfološkog. Za prirodne populacije biljaka, svetlost je jedan od prostorno i vremenski najvarijabilnijih abiotickih faktora životne sredine i, istovremeno, jedan od najvažnijih sredinskih resursa. U tom kontekstu, od izuzetne važnosti su biohemijski mehanizmi zaštite biljaka od oksidativnog stresa koje cine enzimski i neenzimski antioksidanti. Ciljevi ove doktorske disertacije su: (I) ispitivanje velicine i obrazaca sezonske fenotipske plasticnosti biohemijskih (specificna aktivnost antioksidativnih enzima superoksid dismutaze – SOD, askorbat peroksidaze – APX, katalaze – CAT, glutation reduktaze – GR, peroksidaza III klase - POD; kolicina neenzimskih antioksidanata, antocijana – Anth i fenola - Phen), morfološko-anatomskih (specificna površina lista - SLA i gustina stoma - SD) i fizioloških osobina lista (sadržaj suve materije u listu – LDMC, sadržaj vode u listu – LWC, relativni sadržaj vode u listu – RWC, sukulentnost – SU, kolicina fotosintetickih pigmenata: hlorofila a - Chl a, hlorofila b - Chl b i karotenoida - Cars) biljaka I. pumila iz dve prirodne populacije, od kojih je jedna naseljavala otvoreno (populacija „Dina“), a druga zasenceno (populacija „Šuma“) stanište u Deliblatskoj pešcari; (II) testiranje hipoteze o lokalnim adaptacijama lista I. pumila na abioticke uslove otvorenog i zasencenog staništa korišcenjem reciprocno-transplantacionog eksperimenta u prirodi; (III) utvrdivanje variranja u stepenu (relativna varijansa sopstvene vrednosti, rVE) i obrascima fenotipske integracije (CPC analiza) funkcionalno povezanih osobina lista I. pumila, indukovanog heterogenošcu životne sredine...

Biologija - Evoluciona biologija / Biology - Evolutionary biology

Fenotipska plastičnost, kao univerzalno svojstvo svih organizama, predstavlja sposobnost jednog genotipa da u različitim uslovima životne sredine razvije različite fenotipske vrednosti osobina. Ovaj fenomen predstavlja važan mehanizam fenotipskog variranja insekatа i nalazi se u osnovi formiranja različitih pravaca evolucionih promena njihovih populacija uzrokujući adaptivnu divergenciju i posledičnu međupopulacionu reproduktivnu izolaciju. Od posebne važnosti je i uloga fenotipske plastičnosti u procesima ekološke specijacije, kada ekološki zasnovana divergentna selekcija između životnih sredina ograničava protok gena između populacija. Koristeći pogodnosti laboratorijske evolucije, ova studija proučava osobine životne istorije, njihova međusobna ograničenja i obrasce plastičnih odgovora, populaciono-ekološke i selekcione obrasce kao i promenu reproduktivnog ponašanja kod dve grupe laboratorijskih populacija fitofagnog insekta, Acanthoscelides obtectus, koje su evoluirale na različitim biljkama domaćinima (pasulj, Phaseolus vulgaris i naut, Cicer arietinum). Populacije selektovane na različitim biljkama pokazuju jasne razlike u životnim strategijama i stepenu plastičnosti osobina životne istorije i ponašanja. Načelno, populacije selektovane na pasulju imaju izraženiju sposobnost plastičnog odgovora na variranje identiteta biljke domaćina u poređenju sa populacijama selektovanim na nautu. Selekcioni režimi pokazuju i umeren stepen reproduktivne izolacije čime se ističe značaj divergentne selekcije u početnim fazama procesa nastanka novih vrsta.

Biologija - Evoluciona biologija / Biology - Evolutionary biology

Osnovni ciljevi ovog istraživanja bili su proučavanje efekata heterogenih uslova svetlosti na veličinu i obrazac fenotipske plastičnosti morfoloških, ekofizioloških, fenoloških osobina i njihov uticaj na reproduktivni potencijal kod genotipova Iris variegata u kontrolisanim eksperimentalnim uslovima. Iris variegata kao i kongenerična vrsta Iris pumila su se u dosadašnjim istraživanjima pokazale kao pogodni model sistemi za istraživanja u oblasti evolucione biologije biljaka. Prirodna staništa Iris variegata, mađarskog ili žutog irisa, na teritoriji Srbije se nalaze u severnom, istočnom i južnom delu. U ovo istraživanje uključene su biljke Iris variegata iz specijalnog rezervata prirode "Deliblatska peščara". Izabrani su genotipovi koji su u svojim prirodnim staništima izloženi heterogenim uslovima svetlosti: otvorena staništa u kojima su izloženi punom sunčevom zračenju, i zasenčena staništa u okviru sprata zeljastih biljaka različitih šumskih sastojina sa smanjenim intenzitetom i promenjenim kvalitetom svetlosti (vegetacijska senka). Delovi genotipova su transplantirani na eksperimentalnu površinu sa jasno definisanim intenzitetima i kvalitetima svetlosti. Eksperimentalna površina se sastojala od dva svetlosna tretmana: jednog sa višim intenzitetom svetlosti i višim odnosom crvene i tamnocrvene svetlosti i drugog sa nižim intenzitetom i nižim odnosom crvene i tamnocrvene svetlosti. Eksperiment je trajao dve godine, a vrednosti morfoloških i ekofizioloških osobina su merene tri puta tokom godine - u proleće, leto i jesen. Osobine cvetanja i plodonošenja su praćene tokom perioda cvetanja i formiranja plodova (maj, juni). Varijabilnost praćenih osobina Iris variegata procenjena je analizom varijanse ponovljenih merenja, dok su međusobni odnosi osobina procenjeni korelacionom analizom...